tag:blogger.com,1999:blog-9218788430542765012.post3399828115383444464..comments2022-03-26T14:34:58.965+01:00Comments on Језик. Language: Kako biti srbistaBobanhttp://www.blogger.com/profile/14438592703569133738noreply@blogger.comBlogger6125tag:blogger.com,1999:blog-9218788430542765012.post-28706350068910423442015-04-20T15:50:32.340+02:002015-04-20T15:50:32.340+02:00Hvala Daniel, Svaka čast na informisanosti s obzir...Hvala Daniel, Svaka čast na informisanosti s obzirom na to da niste lingvista. Mislim da je veoma važno za ova pitanja da se u razgovor o njima ukljuće svi kojih se pitanja jezika tiču (a tiču se svih članova društva), a ne samo univerzitetski profesori.Bobanhttps://www.blogger.com/profile/14438592703569133738noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-9218788430542765012.post-84299776960549311172015-04-20T15:44:17.735+02:002015-04-20T15:44:17.735+02:00Da, to je općeniti problem i na zapadnim stranama....Da, to je općeniti problem i na zapadnim stranama. Proučavanje hrvatskog jezika (ma kako on neodređeno bio definiran, ili uopće ne definiran). Uz to dakako, čuvanje hrvatskog jezika. Veze s književnošću.<br /><br />No svakog znanstvenika (srp. naučnika) prije svega odlikuje kritički pristup materiji. Ja to na žalost kod "filologa" ne vidim.<br /><br />Ima još ljudi koji su ostali imuni na nekritično opće ozračje, od pokojnog Škiljana do Mate Kapovića, od kojeg se mnogo očekuje. Konačno, još postoje časopisi u kojima se objavljuju opći lingvistički radovi.<br /><br />Uzgred, i samo postojanje "serbokroatistike" je također bilo zatvaranje u relativno uske okvire (koji su imali pokriće u tome što Srbi i Hrvati "govore isti jezik"). No svaka struka ima svoju tradiciju i teško je izaći iz nje.<br /><br />To su moja zapažanja sa strane, a ja ipak nisam lingvist, nego tek programer...Daniel N.https://www.blogger.com/profile/14585410511935134909noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-9218788430542765012.post-15384780762481636892015-03-21T00:54:06.591+01:002015-03-21T00:54:06.591+01:00Poštovani Du Pe, pokušaću da komuniciram,
1. "...Poštovani Du Pe, pokušaću da komuniciram,<br />1. "japanski", "njihov" i "slavistički" nikako ne upućuje na globalnu prirodu časopisa, kao ni izbegavanje imenovanja,<br />2. jezička politika je primenjena disciplina, nije nauka, a i ona sama se bavi proučavanjem jezičkog planiranja, a realna primena tog znanja je nauka taman koliko je opravka mašine za pranje veša nauka (zbog toga što primenjuje znanje iz domena elektrotehnike, koja opet kombinuje i primenjuje znanja nekoliko pravih nauka),<br />3. opet Vi o kašubistici kao da je nauka,<br />4. i 5. BRAVO! UPRAVO O OVOME SAM PISAO! Za Vas slavistika nije nauka kao takva, nego je ona za Vas opšteslovenska nauka. Srbistika je za Vas nije opštečovečanska, nego je opštesrpska. To je ta besmislica, da se neka nauka ograničava na jedan narod. Ništa što se ograničava na jedan narod nije nauka, nauka se bavi pitanjima koja su opštečovečanska. Koliko postoji srpska fizika, srpska biohemija, kao naučne discipline, toliko postoji i srpska lingvistika, odnosno srbistika ograničena na granice srpstva.<br />HVALA ZA DIVNU ILUSTRACIJU!Bobanhttps://www.blogger.com/profile/14438592703569133738noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-9218788430542765012.post-33146953726690531642015-03-21T00:36:47.188+01:002015-03-21T00:36:47.188+01:001. Јапански часопис о коме говорим је њихов најпоз...1. Јапански часопис о коме говорим је њихов најпознатији славистички часопис, а никако локални.<br />2. Језичка политика се бави језичким планирањем (тиме и развојем језика), а обе представљају предмет (језичких) научних проучавања.<br />3. Зависи на какве нивое мислите. Проучавања једног од најпознатијих америчких слависта Стокофа нпр. немају превеликог утицаја на развој полонистике, иако је он писао о пољском, руском, кашупском итд. језику (углавном компилацијски и у већини на енглеском). Док нпр. радови Пољске академије наука или чланова најугледнијих универзитета у Пољској (који издају листом на пољском или неком другом словенском језику), у оквиру полонистике, свакако представљају најзначајнија достигнућа из те области и никакво превођење тих достигнућа и размишљања на енглески неће то стање побољшати, нити променити. Нема енглеског гласила које више унапређује полонистику, русицистику, кашубистику, сербистику итд., од словенских, издаваних на словенским језицима и никакви индекси цитата ни пунктације то не могу променити.<br />4. за славистику није важно да гласила буду "међународна", већ општесловенска. Наравно, она таква могу бити, али ће бити усмерена углавном на споља. Много већи значај је имао на почетку развоја славистике, немачки језик, јер су се први слависит углавном школовали на немачкојезичким универзитетима и јер је на немачко "основана" славистика, али се та ситуација променила, са развојем славистике у свакој од појединих словенских земаља. <br />5. На крају, волео бих да ми наведете неки англојезички (међународни) часопис за који сматрате да има изузетан утицај на развој славистике, полонистике, бохемистике, русицистике, србистике (то нпр. посебно), кашубистике итд.Anonymoushttps://www.blogger.com/profile/00756651128579516533noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-9218788430542765012.post-50218225851408118262015-03-20T23:03:38.363+01:002015-03-20T23:03:38.363+01:00Tekst je između ostalog o tome da filologija nije ...Tekst je između ostalog o tome da filologija nije nauka. Bavljenje jezikom spada u lingvistiku, književnošću nauci o književnosti, a nacijom kulturologiji, sociologiji, antropologiji, politikologiji, zajedno. Razvijanje jezika je problematičan koncept, ali ako je moguće, ono takođe ne spada u nauku - možda u nekakav inženjering.<br />I nisam rekao da je pogrešno objavljivati na bilo kom konkretnom jeziku, samo da se ne može ozbiljno učestvovati u nauci a ne čitati i ne objavljivati (i) na engleskom. Uz to objaviti i na kašupskom - još bolje, time se nauka (kada je nauka) približava i onim Kašupima koji ne čitaju engleski. Ali to što neki japanski časopis objavljuje radove na kašupskom samo znači da to nije časopis koji će dati ozbiljan doprinos nauci na međunarodnom nivou. Odnosno da je u pitanu lokalni japanski časopis za slovenske jezike. Ne treba mešati strano i međunarodno - nije strani časopis, pa ni časopis koji objavljuje radove stranaca, automatski međunarodni časopis - za međunarodni status je potrebno i da ostvari neki međunarodni uticaj.Bobanhttps://www.blogger.com/profile/14438592703569133738noreply@blogger.comtag:blogger.com,1999:blog-9218788430542765012.post-19274831140653662902015-03-20T21:50:00.411+01:002015-03-20T21:50:00.411+01:00Уопште се не слажем са овим делом вашег чланка:
...Уопште се не слажем са овим делом вашег чланка:<br /><br /><br />"Engleski jezik je jezik svetske nauke. Jedini način da se istraživanje učini dostupnim pravoj međunarodnoj publici jeste da se predstavi na engleskom. To je činjenica sveta u kome živimo. Meni se prvom ne sviđa, i ja bih ugrabio i svom snagom podržao prvu priliku da se ovo promeni. Ali dotad, ili ćemo se baviti naukom, ili nećemo. I ako smo toliko etični da bojkotujemo engleski jezik kao jezik nauke, onda treba da budemo i dovoljno etični da priznamo da se ne bavimo naukom, i da ili to počnemo da činimo, ili prestanemo da na ime bavljenja naukom primamo plate univerzitetskih profesora i institutskih istraživača."<br /><br />Наиме:<br /><br />Слависти у 99% славистичких часописа могу да објављују на било ком словенском језику и то је релевантно за славистику. Јер, шта ће ми уопште нпр. кашубистика (у којој је научна терминологија јако слабо развијена), ако кашубисти не могу да објављују радове на кашупском и на тај начин развијају свој језик. Језици су оно основно у свакој филологији (славистици такође) и она постаје потпуно бесмислена, ако не може да се изражава на сопственом (словенском) језику. На тај начин се стимулише и учење тог језика и његово познавање итд. У многим часописима на западу (рецимо у Јапану), нормална је ствар да се радови објављују на словенским језицима, углавном руском, јер је то најпопуларнији језик, али сам видео радове и на пољском јапанских слависта. То се исто тиче рецимо Шведске итд. Наравно, постоје, по мени потпуно маргинални "славистички" часописи, рецимо у Ирској (где углавном не знају ни свој, ирски језик), а где се сви радови објављују на енглеском, а ти часописи су, због поремећеног система који влада у свету, бодовани са највише бодова на разним бодовним листама (у многим од њих се публиковање дословно може купити, ако се уплати одговарајућа сума). Из сопственог научно искуства могу да кажем да највећи број западних слависта само компилују радове и презентују их на енглеском језику, а у томе нема никаквих нових резултата, што често није ни могуће, јер уопште не учествују у главном славистичком току (не иду на славистичке конференције у словенским земљама, не проучавају језик на лицу места). Чак и у словенским земљама је видљива тенденција да се измишљају добро плаћени компилаторни пројекти, који се потом објављују искључиво на енглеском или пројекти типа: вишејезички фразеолошки речник итд. Ипак, амбициозни слависти објављују на словенским језицима, јер знају да је тамо највећа славистичка публика и да ће се, уједно, на таквом језику најбоље и продавати. да не дужим, не можете се славистиком бавити на енглеском, то једноставно није природно.Anonymoushttps://www.blogger.com/profile/00756651128579516533noreply@blogger.com